ИЗВОР: ДНЕВНИ ЛИСТ ДАНАС – Председник СМСТС ОО ДЗ Суботица, Жолт Сенди – Док је била корона сви су гледали у беле мантиле, сад се та униформа опет не поштује

Медицинске сестре и техничари су, у последње две године, били на првој линији фронта у несебичној борби против епидемије корона вируса, међутим, од аплаудирања медицинским сестрама дошли смо поново до тога да се наша бела униформа у довољној мери не поштује, изјавио је за Данас председник синдиката медицинских сестара и техничара Дома здравља Суботица Жолт Сенди.

„Имамо медицинске сестре које су поред нас када се рађамо, бабице, док су сестре у старачким домовима крај нашег кревета када умиремо, а имамо и оне које су тамо између, током нашег целог живота“, истиче Сенди.

Према његовим речима, ту су кадровски проблеми, застарели закони и правилници који отежавају свакодневно функционисање медицинских радника у здравственим установама, зато што су потребе реално веће.

Он упозорава да је испоштован законски оквир када је у питању број запослених кадрова у здравственим установама, али ако неко од њих оде на боловање или годишњи одмор, онда њих нема ко да мења, због чега је потребно променити правилнике и законе који уређују ову област.

„Плате су недавно повећане, али су и цене основних животних потреба веће, све је поскупело, па и ови људи, попут многих других од нас, често раде два посла. Наравно, увек нам је свима потребно више“, наводи Сенди.

Током ковида медицинске сестре највише изгарале

Подсећа да нико није био спреман за епидемију корона вируса, не само овде, него нигде у свету, а проблем са недостатком опреме је постојао на светском нивоу и било је потребно неколико месеци да се ситуација стабилизује.

„Наш здравствени систем је функционисао у оној мери у којој је могао у оваквим условима, али су разни протоколи каснили, док су се неке ствари у међувремену брзо мењале. Касније, након што су ствари више централизоване, ситуација је била јединственија“, оцењује Сенди.

Додаје да је највећи терет епидемије пао управо на медицинске сестре и техничаре, а наравно, и лекари су радили свој део посла.

„Сви смо имали оптерећење, нарочито 2020. године, били смо најизложенији, плашили смо се да не однесемо вирус кући, да не заразимо своје најмилије. Бринули да ли је опрема коју користимо довољно безбедна… Углавном није било речи о томе, да ли ћемо се ми разболети, него да ли ћемо заразити своју породицу“, каже Сенди.

Медицински радници су добро знали да су онај директан контакт који може да се зарази и да пренесе вирус даље због чега су на почетку епидемије постојале строге превентивне мере.

„Многи од нас су, када су стигли кући са посла, у својим гаражама, скидали све са себе, остављали одећу тамо, затим на послу поново пресвлачење у униформу и заштитну одећу. Места за пресвлачење су често била и ходници, гараже, шпајз, али то су људи радили да заштите своју околину“, напомиње Сенди.

Додаје да су због свега тога многи медицински радници сагорели на послу и да се то видело на њима, као и да је недавно у медицински регистар уведена дијагноза бурн оут (сагоревање), као дијагноза.

Медицински радници се не поштују

Подсећа да смо од громогласног аплаудирања са тераса медицинским сестрама и техничарима дошли поново до тога да их грађани не поштују.

„Када су били уплашени, многи људи су тек тада шватили да често не могу преживети без здравственог особља. Сад смо се вратили у неки нормалан колосек и сада се и тај однос мења. Нико не брине о томе колико је здравствених радника у Србији изгубило животе због вируса. А међу суботичким сестрама и техничарима има и данас оних који због ковида имају последице по здравље“, објашњава Сенди.

Према његовом мишљењу, грађани треба више да уважавају медицинске раднике, и да се често заборавља да су и они људи.

„Када одемо на посао, од нас се очекује, али свако заборавља да иста та особа, после када изађе са посла, има своју породицу, која је иста као било чија породица, због чега мислим да наша униформа није у довољној мери поштована. Када људе виде полицијску, војничку, ватрогасну униформу исправе се, али када виде белу униформу, њихово понашање зависи од тога да ли им је потребна некаква помоћ“, сматра Сенди.

Додаје да осим обезбеђења у суботичкој болници, медицинско особље, као ни амбуланте, немају адекватну заштиту попут многих других установа и институција у граду, због чега се често дешавају претње и напади појединих грађана на раднике Хитне помоћи који су дошли да пруже помоћ.

Он напомиње да је након појаве ковида-19, одлазак медицинских сестара и техничара стао, и да су се многи од њих вратили у Суботицу да раде, али када се стабилизује ситуација, упркос руско-украјинском рату, тај тренд одлазака ће се наставити.

Сенди се протеклих година усавршавао и прошао разне обуке рада у кризним ситуацијима, а пријавио се и на неколико позива, делом и због руско-украјинског рата, да ради на терену и помаже људима у оквиру разних међународних мисија.

„Не размишљам о томе да одем из Суботице и да се не вратим, него да одем на неколико месеци да радим то што знам да радим, и сматрам да ће ме поштовати због тога што радим.

Мислим да могу више да урадим и за Суботицу, да нема толико сујете и страха од тога када неко нешто зна или хоће“, каже наш саговорник.

ИЗВОР ОРИГИНАЛНОГ ТЕКСТА: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dok-je-bila-korona-svi-su-gledali-u-bele-mantile-sad-se-ta-uniforma-opet-ne-postuje/?fbclid=IwAR3h-B4OFSGhjE15XHz9644OFc1kKrE8mG18u4tCE9S7LdCcEh6LQgfHk1A