ПОРТАЛ БИЗНИС.РС – ПЛАТА МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ У НЕМАЧКОЈ ВЕЋА ОД ЗАРАДЕ ЛЕКАРА У СРБИЈИ

На удару пандемије корона вируса у првој линији одбране нашли су се здравствени радници. Иако је целокупна ситуација одложила планове оних који су због малих плата и лоших услова рада планирали одлазак у иностранство, питање је шта ће се дешавати када се стање у потпуности нормализује и да ли ће српски здравствени систем остати десеткован.

Према подацима којима располаже Синдикат медицинских сестара и техничара Србије, у нашој земљи има око 60.000 здравствених радника, а недостаје нам још 30.000 медицинских сестара и техничара.

“То су подаци којима располажемо, од пре неколико година. Међутим, тај број варира, а до прецизних података није могуће доћи јер је Батут затворен за све информације од јавног значаја. У овај број не улазе само медицинске сестре и техничари, већ и остали профили – од лабораната, рендген техничара, физиотерапеута. Свих њих је, упркос запошљавању током корона кризе, сада сигурно мање, јер је доста људи отишло”, каже за Бизнис.рс координатор Синдиката медицинских сестара и техничара Србије Драгица Дашић.

Поредећи Србију и друге развијеније земље наша саговорница наводи да према нормативима Норвешка има 1.400 сестара на 100.000 становника, док ми имамо 580. Према њеним речима, ова професија није довољно цењена у нашој земљи, а сестре поред свог посла у већини случајева обављају и друге, тешке физичке послове за које нису задужене.

Када је реч о платама медицинских сестара и техничара, оне су регулисане уредбом о коефицијентима која десет година није мењања, објашњава Дашић. Према колективном уговору, коефицијент сестара и техничара је од 12 до 15, он се множи са 4.500 динара, а када се у обзир узме да 75 одсто медицинских сестара има управо коефицијент 12 ситуација је јасна, додаје она.

“У коефицијент од 12 до 15 улази и коефицијент 3,17 који се односи на регрес и топли оброк. Дакле, када сестри са средњом стручном спремом, која има коефицијент 12, одузмете 3,17 добијате коефицијент који је нешто испод девет, тако да од те плате од 60.000 динара која у медијима циркулише није реално да се покрију сви трошкови, од ишране на послу, па до трошкова пристојног живота”, наводи она.

Што се тиче Цовид додатака, Дашић напомиње да они варирају јер је остављено послодавцима да одређују да ли ће то бити од 20 до 30 одсто надокнада за овај рад. “Примера ради, колегиница из Новог Сада нам је и написмено проследила да је у Цовид тријажи, значи у дому здравља, за месец дана добила додатак од 500 динара, док је истовремено у хоспиталним установама тај додатак на месечном нивоу 100 евра”.

“Према статистици која је рађена пре пандемије, за годину дана у иностранство је отишло чак 3.000 здравствених радника. Тај податак се константно крије и ми смо га добили буквално истражујући од установе до установе ‘пешака’. Заправо, одједном се осетио драстичан пад, па нам се на пример у Земуну догодило да одједном оде шест инструментарки из сале, да буквално операције због тога морају да стану. Онда смо одлучили да сами прикупљамо податке”, додаје Дашић.

Плата од 2.700 евра није пресудна за одлазак у иностранство

Коментаришући плате у Немачкој, наша саговорница наводи да медицинска сестра на месечном нивоу има зараду од 2.700 евра. Уколико мења колегу за ту смену добија 50 евра, а ако су је “повукли” док има слободан дан њена зарада за тај дан је још 100 евра, док за 13. плату добијају Цовид бонус у износу од 2.700 евра.

“Колегиница из Ниша, која већ две године ради у Немачкој, у разговору је истакла да чак ни плата није пресудна колико чињеница да је њен рад вреднован и поштован. Она искључиво ради свој посао медицинске сестре. Грубу негу попут пресвлачења, купања пацијента, транспорта и све остало ради неговатељ, док она за то време надзире његов рад. Наше медицинске сестре све то раде, неретко подижу пацијенте и по два-три пута теже од њих самих. У Немачкој је евидентна подела посла, док је код нас пре 15-20 година укинута категорија болничара“, каже координатор Синдиката сестара и техничара Србије.

Здравствени радници најчешће одлазе у Немачку, Норвешку, али и у друге земље. Одлазе организовано, путем агенција, као и самостално. У Немачкој се, како напомиње, примају сестре и техничари до 40 година. Реч је углавном о кадру који је професионално зрео, у најбољим годинама.

“У Србији је 60 одсто запослених медицинских сестара у здравству од 40 до 60 година живота. Наше медицинске сестре, осим што брину о здрављу пацијената, приморане су да обављају физичке послове и због тога је међу њима велики број са разним инвалидитетима. Уколико их не растеретимо тако што ћемо запослити више помоћних радника и сестара за неколико година нећемо имати ову професију”, закључује координатор Синдиката сестара и техничара Србије.

Председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ Зоран Илић сматра да је пандемија показала колико је посао медицинске сестре и техничара тежак и захтеван.

“Званични подаци су да ми имамо негде око 62.000 запослених медицинских сестара и техничара у јавном здравству, односно у државним установама, док немамо податке за приватни сектор у ком је, према неким проценама, неколико хиљада сестара. У последње три-четири године примљено је више од 4.000 здравствених радника, што лекара, што сестара”, каже за наш портал Илић.

Најновија вест је, додаје, да ће следеће недеље бити примљено још 1.000 здравствених радника, и то у етапама – 400, па 600.

“Као синдикат тражићемо да сви људи који су радили у Цовид системима имају приоритет при запошљавању. То су углавном медицинске сестре и лекари. Имамо назнаке из Министарства здравља да ће они у догледно време бити примљени у стални радни однос”, наводи наш саговорник и додаје да су они као синдикат непосредно пре пандемије тражили да се повећају плате у здравству.

“Тражили смо да плате у просеку за чистаче, спремаче буду 450 евра, 900 евра да буду зараде медицинских сестара и здравствених техничара и 1.800 евра плате лекара. Након пет дана и званичног закључка Влада Републике Србије је саопштила да би та пројекција плате могла да се оствари у 2025. години. То није тако далеко и значи да би на годишњем нивоу морало да буде кумулативно повећање од 17 одсто”, истиче Илић.

Он сматра да држава мора да повећа буџет за здравство, пре свега јавно, јер је управо из овог буџета 2013. и 2014. године одузето два одсто, што се мери у милијардама.

ИЗВОР: https://biznis.rs/vesti/srbija/plata-medicinske-sestre-u-nemackoj-veca-od-zarade-lekara-u-srbiji/