ИЗВОР БЕТА: СРПСКОМ ЗДРАВСТВУ НЕДОСТАЈЕ 30.000 МЕДИЦИНСКИХ РАДНИКА

У здравственом систему Србије запослено је приближно 60.000 медицинских сестара и техничара, а због обима посла недостаје их још око 30.000

Председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ Зоран Илић сматра да је положај медицинских сестара и техничара нешто бољи него што је био пре 10-15 година, али да је та професија и даље прилично запостављена. „Плате медицинских сестара, ако рачунамо и ковид додатке, износе 55.000-60.000 динара. Пре две године синдикат је од Министарства здравља тражио да плата медицинске сестре буде 900 евра, међутим Влада Србије је на наш захтев одговорила да ће та плата бити обрачуната тек 2025. године. Дакле, да би се постигла договорена вредност, плате би у наредне три године требало да расту 17 одсто на годишњем нивоу“, рекао је Илић. Додао је да је са садашњим платама тешко задржати медицинско особље да не оде у иностранство. „Само Немачкој је пре две године недостајало милион здравствених радника, тако да се плашим одлива великог броја кадрова из српског здравства“, истиче Илић. По његовим речима, осим знатно већих плата, држава би морала да гради станове за здравствене раднике, у болницама да отвори дечје вртиће у којима би младе медицинске сестре и докторке могле да остављају своју децу за радно време, а услови на радном месту да буду знатно бољи и хуманији него што су то сада.“Основна плата лекара износи од 80.000 (лекар опште праксе) до 130.000 динара колико износи плата субспецијалисте. То је према знању и звању исувише мало. Свуда на свету лекари су најплаћенија професија, а европски просек је око 5.000 евра“, нагласио је Илић.

Координаторка Синдиката медицинских сестара и техничара Драгица Дашић је рекла да је у српском здравству запослено приближно 60.000 медицинских сестара и техничара, али да их због обима посла недостаје још око 30.000, да би се постигао ниво европског здравства. „У појединим здравственим установама имамо и до 50 одсто преквалификованих запослених који раде као медицинске сестре и техничари и већина њих је запослена на одређено време. У установама где је тако велики број преквалификованог здравственог особља, ниво здравствене заштите је сигурно низак“, указала је Дашић.

Навела је да је 60 одсто медицинских сестара и техничара у старосној генерацији од 40 до 60 година.

„Ми смо вероватно једина земља у Европи која нема помоћног радника у здравству.

Наше медицинске сестре, осим што брину о здрављу пацијената, приморане су да обављају физичке послове и због тога је међу њима велики број с разним инвалидитетима. На пример, у болницама где су хоспитализовани најтежи непокретни пацијенти, медицинске сестре морају да рукама подижу, носе и премештају те болеснике који су неколико пута тежи од њих самих. Постоји болница у Београду где је свака десета медицинска сестра инвалид“, нагласила је Дашић.

По колективном уговору, коефицијент за плате сестара и техничара је од 12 до 15, који се множи са 4.500 динара.

„У коефицијенту од 12 до 15 спада и коефицијент 3,17 који се односи на регрес и топли оброк. Дакле, када сестри са средњом стручном спремом, која има коефицијент 12 одузмете 3,17 испада да је њена плата свега 39.740 динара. Оне које раде у ковид зонама имају месечни додатак у висини од 100 евра. Иначе, у српском здравству је 75 одсто сестара са средњом школом“, објаснила је Дашић.

Према њеним речима, само у току 2019. Србију је напустило 3.000 медицинских сестара и техничара.

„Власт крије тачне податке о броју здравствених радника који напуштају Србију. Наша претпоставка је да је у последњих десет година Србију напустило око 30.000 медицинара. Да би се миграције здравствених радника зауставиле неопходно је да, на пример, медицинска сестра има плату као помоћни радник у Европи, а то је 1.500 евра. Повећање плата за здравство од осам одсто, већ је појела инфлација. Медицинске сестре и техничари једва састављају крај с крајем, а према истраживању које смо радили њих 65 одсто је кредитно задужено и с великим оптерећењем долазе на посао“, закључила је Драгица Дашић.